Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu: kompletan vodič za poslodavce
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2023) obavezuje svakog poslodavca u Srbiji, bez obzira na veličinu firme i delatnost, da proceni rizike na radnim mestima, odredi ko obavlja poslove BZR, osposobi zaposlene, obezbedi lekarske preglede, zaštitnu opremu i ispravnu opremu za rad, i da sve to dokumentuje u propisanim evidencijama. Zakon je stupio na snagu 7. maja 2023. godine i zamenio je zakon iz 2005. godine.
U ovom vodiču prolazimo kroz sve obaveze redom: šta zakon traži, ko je odgovoran, koji su rokovi i šta proverava inspekcija rada. Na kraju je checklista za samoproveru i odgovori na najčešća pitanja.
Ukratko:
Zakon važi za sve poslodavce, uključujući preduzetnike sa jednim zaposlenim.
Osnova svega je akt o proceni rizika – iz njega proističu obuke, lekarski pregledi i zaštitna oprema.
Poslove BZR obavlja savetnik ili saradnik za BZR sa licencom; poslodavac ih može obavljati sam samo u određenim delatnostima i do 20 zaposlenih.
Odgovornost ostaje na poslodavcu i odgovornom licu i kada su poslovi povereni agenciji.
Kazne za pravno lice idu i do 2.000.000 dinara.
Na koga se primenjuje Zakon o BZR
Zakon se primenjuje na sve poslodavce u svim delatnostima: državne organe, organe autonomne pokrajine i lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnike i druga pravna i fizička lica koja angažuju ljude na radu [čl. ?]. Izuzeci postoje samo za određene poslove odbrane, policije i zaštite i spasavanja, kada su uređeni posebnim propisima.
Zaštićeni su ne samo zaposleni u radnom odnosu, već i lica koja rade van radnog odnosa (po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima, preko agencije za privremeno zapošljavanje), kao i učenici i studenti na praksi. Za poslodavca to znači da i njih mora da obuhvati procenom rizika, osposobljavanjem i zaštitnom opremom.
Ključni pojmovi koje treba znati
Poslodavac – pravno ili fizičko lice koje zapošljava ili angažuje lica na radu.
Radno mesto sa povećanim rizikom – radno mesto na kome, i pored primenjenih mera, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog; utvrđuje se aktom o proceni rizika.
Savetnik i saradnik za BZR – nove uloge koje je zakon uveo umesto ranijeg “lica za bezbednost i zdravlje na radu”.
Koordinator za BZR – lice koje na gradilištu koordinira mere u fazi izrade projekta i u fazi izvođenja radova.
Rad na visini, rad na dubini, rad na daljinu i rad od kuće – pojmovi koje zakon sada izričito uređuje.
Šta je novo u odnosu na zakon iz 2005.
Zakon iz 2023. godine uveo je licenciranje savetnika i saradnika za BZR (licenca se obnavlja na pet godina), strožije kazne, izričita pravila za rad od kuće i rad na daljinu i obavezu da se obuka sprovodi u toku radnog vremena, o trošku poslodavca. Poslodavci su imali dve godine, do 7. maja 2025, da usklade poslovanje sa novim zakonom. Novi podzakonski akti (o proceni rizika, pregledima opreme i instalacija, radu na visini) primenjuju se od 1. januara 2027, a novi Pravilnik o evidencijama od 1. januara 2027. godine.
→ Detaljno: Novi Zakon o BZR – šta se promenilo u odnosu na stari zakon
Osnovne obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. U praksi se ta opšta obaveza svodi na nekoliko konkretnih zadataka, koji su međusobno povezani.
1. Akt o proceni rizika
Akt o proceni rizika je osnovni dokument BZR sistema. Poslodavac je dužan da ga donese u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za otklanjanje rizika Akt sadrži opis procesa rada, identifikovane opasnosti i štetnosti, procenu rizika, radna mesta sa povećanim rizikom i mere za smanjenje rizika.
Iz akta proističu sve ostale obaveze: koje obuke su potrebne, koja radna mesta zahtevaju lekarske preglede i koja zaštitna oprema se izdaje. Zato generički ili “kopirani” akt, koji ne opisuje stvarne poslove u firmi, ne ispunjava zakonsku obavezu i prvi je problem koji inspektor uočava.
Akt se menja kada se pojavi nova opasnost, promeni tehnologija ili organizacija rada, dogodi povreda na radu ili to naloži inspekcija.
→ Detaljno: Akt o proceni rizika – šta je, ko ga izrađuje i šta sadrži (interni link)
2. Ko obavlja poslove BZR: savetnik, saradnik, agencija ili poslodavac
Poslodavac je dužan da pisanim aktom odredi lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Zakon predviđa tri mogućnosti:
Savetnik ili saradnik za BZR iz redova zaposlenih – lice sa odgovarajućim obrazovanjem, položenim stručnim ispitom i licencom. Savetnik je potreban u delatnostima sa većim rizikom (npr. građevinarstvo, proizvodnja, rudarstvo, poljoprivreda), a saradnik u ostalim delatnostima.
Pravno lice ili preduzetnik sa licencom (agencija) – kada poslodavac nema odgovarajuće lice među zaposlenima.
Poslodavac lično – samo u određenim delatnostima (npr. trgovina, usluge, informisanje, finansije, obrazovanje, kultura) i ako ima do 20 zaposlenih [čl. 47], uz položen stručni ispit.
Bez obzira na izbor, odgovornost za sprovođenje mera ostaje na poslodavcu. Agencija ili savetnik stručno pomažu, ali ne preuzimaju zakonsku odgovornost poslodavca, već odgovornost imaju definisanu u skladu sa čl. 50 zakona.
→ Detaljno: Lice za BZR – ko može da bude i šta radi; Da li poslodavac sam može da obavlja poslove BZR (interni linkovi)
3. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad
Poslodavac je dužan da osposobi zaposlenog za bezbedan i zdrav rad pri zasnivanju radnog odnosa ili drugog angažovanja, pri premeštaju na drugo radno mesto, pri uvođenju nove tehnologije ili opreme i pri promeni procesa rada. Osposobljavanje ima teorijski i praktični deo, sprovodi se u toku radnog vremena i o trošku poslodavca.
Zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom periodično se proveravaju, a rok provere utvrđuje se aktom o proceni rizika u okviru propisanog maksimuma. Svaka obuka i provera upisuju se u propisanu evidenciju, sa potpisom zaposlenog.
→ Detaljno: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad – vodič (interni link)
4. Lekarski pregledi zaposlenih
Za radna mesta sa povećanim rizikom poslodavac je dužan da obezbedi prethodni lekarski pregled pre početka rada i periodične preglede tokom rada. Preglede obavlja služba medicine rada, a trošak snosi poslodavac. Zaposleni koji nije prošao pregled ili je ocenjen kao nesposoban ne sme da radi na tom radnom mestu.
Poslodavac čuva izveštaj sa ocenom sposobnosti, ali ne i medicinsku dokumentaciju zaposlenog. Zdravstveni podaci su posebno osetljivi i štite se u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
→ Detaljno: Prethodni i periodični lekarski pregledi – obaveze i rokovi (interni link)
5. Oprema za rad i uslovi radne sredine
Poslodavac mora da obezbedi da oprema za rad bude ispravna i da se na njoj sprovode preventivni i periodični pregledi i provere (npr. dizalice, viljuškari, posude pod pritiskom), kao i pregledi i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija. Isto važi za ispitivanje uslova radne sredine: mikroklime, osvetljenosti, buke, vibracija i hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti.
Preglede i ispitivanja obavlja pravno lice sa licencom, koje izdaje stručni nalaz. Rad sa opremom bez važećeg stručnog nalaza jedan je od najčešćih nalaza inspekcije.
→ Detaljno: Preventivni i periodični pregledi i provere opreme za rad (interni link)
6. Lična zaštitna oprema (LZO)
Kada rizik ne može da se otkloni tehničkim ili organizacionim merama, poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu i da kontroliše njeno korišćenje. Izbor LZO proističe iz akta o proceni rizika. Oprema mora da ima propisane oznake usklađenosti, izdaje se bez naknade i evidentira se po zaposlenom.
→ Detaljno: Lična zaštitna oprema – izbor, izdavanje i evidencija (interni link)
7. Evidencije u oblasti BZR
Poslodavac vodi i čuva evidencije o radnim mestima sa povećanim rizikom, zaposlenima na tim mestima, povredama na radu, profesionalnim bolestima, osposobljenim zaposlenima, pregledima opreme i ispitivanjima radne sredine. Od 1. januara 2027. godine obavezno je vođenje evidencija po novom Pravilniku o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 5/25, 38/25 i 118/25), kroz Obrasce 1–11.
Evidencije su prvo što inspektor traži. Njihovo vođenje u elektronskom obliku, uz kvalifikovani elektronski potpis, olakšava ažuriranje i pristup tokom nadzora.
→ Detaljno: Novi Pravilnik o evidencijama u oblasti BZR – šta se promenilo (interni link)
8. Postupanje kod povrede na radu
Kada se dogodi smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, usmeno i pismeno obavesti inspekciju rada i nadležni organ unutrašnjih poslova.. Za sve povrede na radu popunjava se izveštaj o povredi na radu u propisanom roku i dostavlja zaposlenom i organizaciji zdravstvenog osiguranja.
Posle povrede poslodavac utvrđuje uzroke, upisuje povredu u evidenciju i, po potrebi, menja akt o proceni rizika.
→ Detaljno: Šta raditi kada se dogodi povreda na radu – korak po korak (interni link)
Prava i obaveze zaposlenih
Zakon ne obavezuje samo poslodavca. Bezbednost na radu funkcioniše samo kada i zaposleni znaju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze.
Prava zaposlenih
Pravo da pre početka rada bude upoznat sa rizicima na radnom mestu i merama zaštite.
Pravo na osposobljavanje, lekarske preglede i ličnu zaštitnu opremu o trošku poslodavca.
Pravo da odbije rad ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, ako nije osposobljen za bezbedan rad, ako nije obavio propisani lekarski pregled ili ako mu nije obezbeđena propisana zaštitna oprema.
Pravo da napusti radno mesto kod ozbiljne i neposredne opasnosti, bez posledica po sebe.
Pravo da preko predstavnika zaposlenih učestvuje u pitanjima BZR.
Obaveze zaposlenih
Da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i vodi računa o svojoj i tuđoj bezbednosti.
Da namenski koristi opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu.
Da pre početka rada pregleda svoje radno mesto i prijavi nedostatke.
Da ne uklanja i ne menja zaštitne uređaje na opremi.
Da odmah obavesti poslodavca o povredi, opasnosti ili pojavi koja može da ugrozi bezbednost.
Nepoštovanje ovih obaveza može biti osnov za disciplinsku odgovornost, ali ne oslobađa poslodavca obaveze da kontroliše primenu mera.
Predstavnik zaposlenih i Odbor za BZR
Zaposleni biraju jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu, a kod većih poslodavaca predstavnici obrazuju Odbor za BZR. Predstavnik ima pravo da bude informisan i konsultovan o svim merama BZR, da daje predloge i da prisustvuje inspekcijskom nadzoru. Poslodavac mu obezbeđuje plaćeno vreme za obavljanje ove funkcije.
→ Detaljno: Prava i obaveze zaposlenih u oblasti BZR; Predstavnik zaposlenih za BZR i Odbor za BZR (interni linkovi)
Inspekcija rada i kazne
Primenu zakona nadzire inspekcija rada. Nadzor može biti redovan, vanredni (npr. posle povrede na radu ili prijave zaposlenog) ili kontrolni, a inspektor može da dođe i bez najave.
Šta inspektor najčešće traži
Akt o proceni rizika, usklađen sa stvarnim radnim mestima.
Akt o određivanju lica za BZR i njegovu licencu, odnosno ugovor sa agencijom.
Evidencije po Pravilniku o evidencijama (Obrasci 1–11).
Dokaze o osposobljavanju i periodičnim proverama.
Izveštaje o lekarskim pregledima za radna mesta sa povećanim rizikom.
Stručne nalaze o pregledima opreme, instalacija i ispitivanju radne sredine.
Evidenciju izdate lične zaštitne opreme.
Kada utvrdi nepravilnosti, inspektor rešenjem nalaže rok za otklanjanje, a kod neposredne opasnosti može da zabrani rad na radnom mestu ili u delu prostora. Uz to, pokreće prekršajni postupak.
Kazne po Zakonu o BZR
Zakon iz 2023. godine značajno je povećao kazne u odnosu na raniji zakon. Kazne se izriču i pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu, što znači da lično odgovara i direktor.
Najveće kazne predviđene su za najteže propuste, kao što su nedonošenje akta o proceni rizika i neosiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Pored kazne, posledice povrede na radu zbog neispunjenih obaveza mogu uključiti naknadu štete zaposlenom i krivičnu odgovornost.
→ Detaljno: Inspekcija rada – kako se pripremiti za kontrolu BZR; Kazne za nepoštovanje propisa o BZR (interni linkovi)
Podzakonski akti: gde se nalaze detalji
Zakon postavlja okvir, a konkretna pravila (obrasci, rokovi, sadržaj dokumenata) nalaze se u pravilnicima. Poslodavac ne mora da ih zna napamet, ali lice za BZR mora, i mora da prati njihove izmene. Najvažniji su pravilnici koji uređuju:
način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
evidencije u oblasti BZR (novi Pravilnik, Obrasci 1–11, primena od 1. jula 2026);
preventivne i periodične preglede i provere opreme za rad i ispitivanje uslova radne sredine;
preglede i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija;
preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na visini;
preventivne mere pri korišćenju lične zaštitne opreme;
bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima;
stručni ispit i licence za obavljanje poslova BZR.
→ Kompletan spisak sa brojevima Službenog glasnika: Lista pravilnika iz oblasti BZR (interni link)
Checklista: da li vaša firma ispunjava Zakon o BZR
Odgovorite na svako pitanje sa “da” ili “ne”. Svako “ne” je prioritet za naredni mesec.
Imamo akt o proceni rizika koji odgovara stvarnim radnim mestima i procesima.
Akt je ažuriran posle poslednje promene opreme, tehnologije ili organizacije rada.
Pisanim aktom je određeno lice za BZR (savetnik / saradnik sa licencom, agencija ili poslodavac lično, gde je dozvoljeno).
Svi zaposleni, uključujući angažovane van radnog odnosa, osposobljeni su pre početka rada.
Periodične provere osposobljenosti su u roku.
Zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom imaju važeće lekarske preglede.
Oprema za rad i instalacije imaju važeće stručne nalaze.
Uslovi radne sredine su ispitani u propisanom roku.
Lična zaštitna oprema je izdata i evidentirana po zaposlenom.
Evidencije se vode po novom Pravilniku o evidencijama (Obrasci 1–11).
Znamo šta radimo i koga obaveštavamo u roku od 24 časa ako se dogodi teška povreda.
Zaposleni su izabrali predstavnika za BZR.
Zaključak
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu traži od poslodavca sistem, a ne samo papire: procenu rizika koja odgovara stvarnom radu, stručno lice, obučene i zdravstveno sposobne zaposlene, ispravnu opremu i uredne evidencije. Firme koje ove obaveze vode redovno i dokumentovano mirno dočekuju inspekciju, a što je važnije, imaju manje povreda.
Vodite BZR na jednom mestu. Zentra povezuje akt o proceni rizika, obuke, lekarske preglede, opremu i evidencije po Obrascima 1–11, sa automatskim podsetnicima za rokove i kvalifikovanim elektronskim potpisom. [Započnite besplatnu probu]